Чланови жирија

Жири чине представници Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства привреде, Привредне коморе Србије и истакнути стручњаци у бројним областима, који ће на основу свог искуства и знања оценити пријављене компаније.

Овогодишњи жири чине:

Марко Чадеж
председник Привредне коморе Србије – председник Жирија

Марко Чадеж је председник Привредне коморе Србије (ПКС) и члан  Борда директора Еврокомора (EUROCHAMBRES) из реда земаља ван ЕУ. На функцију председника ПКС изабран је у децембру 2014, са места потпредседника задуженог за модернизацију коморског система и директора представништава Коморе у Немачкој и Аустрији. Члан је Економског савета Развојне агенције Србије. Обављао је  функцију председника Управног одбора Агенције за страна улагања и промоцију извоза (SIEPA).
 
Стручњак је за српско - немачке односе и комуникације и један од оснивача и члан УО Форума Србија-Немачка.
 
Рођен је 1. јуна 1977. године у Београду. Школовао се у Немачкој, где је 2001. дипломирао на Академији за маркетиншке комуникације у Франкфурту.
 
Од 2003. до доласка у Привредну комору Србије, радио је у Амбасади Немачке у Београду – готово деценију као портпарол Амбасаде. Био је и координатор немачке медијске куће Deutsche Welle за Србију и Црну Гору и координатор програма и саветник за политичка питања и комуникације при Фондацији Конрад Аденауер у Београду.
 
Говори немачки и енглески.

Расим Љајић
потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација

Рођен је 1964. године у Новом Пазару где је завршио основну и средњу школу, а Медицински факултет у Сарајеву. У периоду од 1989. до 2000. године радио је као новинар за бројне дневне и периодичне листове на простору бивше СФРЈ.
 
Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара СДА Санџака.
 
Председник је Социјалдемократске партије Србије која је основана 2009. године.
 
Након петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ.
 
После избијања кризе на југу Србије, у децембру 2000. године именован је за потпредседника Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. У августу 2001. године именован је за потпредседника Координационог центра за Косово и Метохију.
 
Након потписивања Београдског споразума у марту 2003. године изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од јула 2004. године председник је Националног савета за сарадњу са МКТЈ, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са тим судом.
Од септембра 2005. године до јула 2008. године био је председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.
 
Био је министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије од 15. маја 2007. до јула 2008. године. Исту функцију обављао је и у Влади формираној у јулу 2008. године, као и након њене реконструкције у марту 2011. године до 2012. године.
 
Био је потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација од 2012. до 2014. године.
 
Од априла 2014. до августа 2016. године био је потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација, а исту функцију је обављао и у мандату Владе у периоду 2016-2017. године.
 
Недељник „Време“ прогласио га је за личност 2004. године, а Европски покрет у Србији доделио му је признање ,,Најевропљанин” за област политике у 2005. години.
 
Добитник је и Повеље ,,Драгољуб Стошић” за грађанску храброст 2010. године, а Удружење менаџера Босне и Херцеговине и југоисточне Европе га је 2016. године прогласило за најминистра југоисточне и средње Европе.
 
Служи се енглеским и руским језиком.
 
Ожењен, отац двоје деце.

Горан Кнежевић
министар привреде

Рођен је 1957. године у Банатском Карловцу. За министра привреде изабран је 11. августа 2016. године, када је поставио пет приоритета у раду Министарства: унапређење привредног амбијента, завршетак приватизације, професионалнија и ефикаснија јавна предузећа, континуирана подршка малим и средњим предузећима и раст инвестиција. Био је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије од јула 2012. до септембра 2013. године.

Обављао је посао саветника генералног директора НИС а.д. Нови Сад од октобра 2013. до краја јуна 2014. године, када је именован на функцију члана Одбора директора НИС а.д. Нови Сад.

Био је председник Извршног одбора СО Зрењанин и посланик у Народној скупштини Републике Србије. Од 2004. до 2009. године био је на функцији председника Општине Зрењанин, након чега и први градоначелник Зрењанина. Као градоначелник Зрењанина био је добитник престижног признања „Градоначелник с визијом“ као најбољи лидер једне локалне самоуправе у Србији, док је Зрењанин истовремено проглашен „Градом будућности“.

Активно се бавио спортом као кошаркаш зрењанинског „Комбината Серво Михаљ“, новосадске „Војводине“ и београдског „Партизана“. Од 2005. до 2006. године обављао је функцију председника Кошаркашког савеза Србије и Црне Горе.

Од 1983. до 1990. године радио је у Комбинату „Серво Михаљ Зрењанин“, а од 1990. до 2000. године обављао функцију генералног директора компаније „Серво Михаљ Турист“.

Ожењен, отац четворо деце.

др Саша Вељковић
професор Економског факултета у Београду

Др Саша Вељковић је запослен на Економском факултету, Универзитета у Београду, у звању редовног професора. На основним студијама предаје предмете Маркетинг и Маркетинг услуга, а на мастер студијама предмете Бренд менаџмент и Директни маркетинг, као и Менаџмент продаје и односа са купцима. На докторским студијама Економског факултета је ангажован на извођењу наставе на предмету Маркетинг 1Д. На Факултету је био ангажован и ван наставе: члан Колегијума (2002-2004), члан Савета Економског факултета (2006-2009), Руководилац Центра за перманентно стручно усавршавање (2008-2015), председник и члан више комисија Економског факултета.

Стекао је значајно практично искуство у сарадњи са организацијама и компанијама из различитих области. Руководио је или учествовао у изради преко 40 пројеката у области маркетинга, маркетинга услуга, истраживања тржишта, бренд менаџмента, стратегијског маркетинга итд. Иновационе курсеве и предавања компанијама и организацијама држао је преко 70 пута. Има богато консултантско искуство, како у предузећима, тако и кроз сарадњу са институцијама и организацијама

Активан је члан више пословних и научних удружења и аутор већег броја стручних и научних радова, међу којима је и неколико уџбеника и монографија, између осталог и награђивана књига „Бренд менаџмент у савременим тржишним условима“.

Саша Вељковић је укључен у пројекат „Најбоље из Србије” од самог почетка. Његов допринос је нарочито значајан у погледу методологије, али и у другим стручним аспектима ове акције.

Рената Пинџо
помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација

Др Рената Пинџо је ванредни професор на Факултету ФЕФА у Београду где предаје Управљање инвестицијама и Инвестиционо одлучивање.

Од августа 2014. године обавља послове помоћника министра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, задужена за Сектор туризма. Пре тога, у периоду од 2008 до 2014. године била је ангажована као помоћник министра у Министарству финансија и привреде и Министарству економије и регионалног развоја.

Дипломирала је на Економском факултету Универзитета у Београду, где је 2003. године и магистрирала. Докторирала је маја 2011. године.

Члан је Националног савета за развој туризма Републике Србије од 2013. године.

Досадашње искуство обухвата и више од 13 година активног ангажовања на пословима менаџмент консалтинга и финансијског саветовања. Као дугогодишњи руководилац у Сектору за финансијски консалтинг Deloitte-а, сарађивала је са водећим предузећима из различитих привредних грана, али и са клијентима из финансијског сектора.

Поред тога, као консултант била је ангажована на пружању комплетне саветодавне помоћи при трансакцијама (мерџери и аквизиције, приватизација) клијентима из приватног и јавног сектора, на одређивању стратегија развоја предузећа различитих делатности, на утврђивању и развоју пословних процедура.

У Економском институту је, поред осталог, била ангажована на пословима истраживања и анализирања тржишта. Такође, сарађивала је са бројним међународним институцијама (USAID, EAR, DIFID и GTZ) на сложеним пројектима реструктурирања српске економије.

Објавила је више од 60 научних и стручних радова.

Михаило Весовић
саветник председника Привредне коморе Србије

Михаило Весовић, рођен 3. маја 1972. године у Београду. Завршио Машински факултет у Београду, смер Индустријско инжењерство.

Радио као Секретар Удружења за металну и електро индустрију ПКС, затим обављао функцију Помоћника министра у Министарству привреде и приватизације и Министарству трговине и услуга. Након тога био Потпредседник ПКС задужен пре свега за економске односе са иностранством, Директор Центра за иновације и Заменик генералног менаџера ПКС. Данас је саветник Председника ПКС, задужен за послове везане за дигиталну трансформацију привреде.

Учествовао у креирању првог програма за подршку развоја кластера, организовао велики број међународних сајамских наступа српске привреде, предводио већи број међународних трговинских мисија, био заменик копредседавјућег Мешовитог комитета Србије и Русије, био Председник Скупштине Националног нафтног комитета, учествовао у реализацији већег броја међународних пројеката ЕУ и Светске банке, био координатор више акција Најбоље из Србије.

Илија Церовић
в.д. директора Телевизије Србије
Главни и одговорни уредник Образовно-научног програма

Илија Церовић рођен је 30.05. 1961. године у Тушињи, Црна Гора. Завршио је Филозофски факултет Универзитета у Београду 1985. године, са звањем Дипломирани археолог – праисторичар.

Од 1986. до 1991. године ради у Археолошкој збирци Црне Горе у Подгорици као археолог, где стиче стручно звање кустоса.

Од 1991. године започиње хонорарни рад, а од 1996. године стиче и стално запослење у РТС. У тадашњој Научној редакцији до 2001. године ради са звањем – уредник емисије. За то време аутор и уредник је преко 250 емисија, интервјуа и серија научно-истраживачког, документарног и научно-популарног жанра, међу којима се посебно памте емисије – серије Научни лексикон, Археолошко лето, Шаркамен – античка царска палата?, Пролазак келтског коњаника, МЕДИЈАНА 2000., Историја српске археологије, ECCE HOMO – Драгослав Срејовић, Папирни фениx, VIMINACIUM – Lumen Meum, ИНОВАЦИЈЕ – корак даље, Разоткривање заборава, Знак нове ере, ...

Од октобра 2001. до марта 2012. године ради на месту Одговорног уредника Научне редакције. Новим концептом програма и стварањем предуслова за његову реализацију снимљено је више научно-популарних филмова који су били у конкуренцији за неку од награда на међународним фестивалима. Додељена су два Гранд приx, два специјална признања и две прве награде.

Од марта 2012. године ради на месту одговорног уредника Редакције за науку и образовање, у чијем саставу су Рубрике за науку, екологију и општеобразовање.

Августа 2015. године изабран је на место Главног и одговорног уредника Образовно-научног програма РТС, а од септембра исте године постављен за в.д. директора Телевизије Србије.

Као аутор научно-документарних ТВ филмова добио је више домаћих и међународних признања на фестивалима научно-документарног, археолошког и етнолошког филма.

Добитник је и више захвалница, повеља и плакета за изузетан допринос на промоцији, популаризацији и развоју науке у Србији.

Члан је Савета Међународног фестивала етнолошког филма у Београду.

Члан је Комисије Републике Србије за сарадњу са организацијом УНЕСКО.

Вера Вида
председница УО Центра потрошача Србије

Председница је Центра потрошача Србије, ЦЕПС-а. По занимању дипл. правник. Заштитом потрошача бави се од 2006. године. Била је председница Удружења потрошача Јужног Баната и потпредседница Центра за едукацију и заштиту потрошача Београд. 

Од 2008. године налази се на челу Центра потрошача Сбије, савеза који у свом саставу има 16 удружења за заштиту потрошача. Члан је Националног савета за заштиту потрошача и председница Савета потрошача, председница свих евидентираних удружења потрошача. Током свог бављења заштитом потрошача учествовала на бројни едукацијама у Бриселу, студијским путовањима и посетама удружења потрошача, Аустрији, Немачкој, Турској, Словенији, Грчкој... које је организовало Министарство надлежно за заштиту потрошача. Активно учествовала у доношењу Закона о заштити потрошача. Члан је бројних комисија и тела која се баве безбедношћу производа.